Mikroskopska pojava Vaginalna mukoza pokazuje akutne ili hronične inflamatorne lezije, zavisno od faze razvoja infekcije. Biopsija vaginalne mukoze pokazuje neutrofilične, limfocitične, plazmacitične infiltrate, stromalne edeme, kao i ćelijsku atipiju. Hiperplazija ćelija i skvamozna metaplazija takodje mogu biti prisutni. Trichomonas se može naći po površini skvamoznih ćelija epitela, a veoma retko u epitelu, naročito u površinskom sloju ćelija. Citoplazma je cijanofilična i bleda sa malim, ekscentričnim, vezikularnim jedrom. Modifikacije ćelija epitela su vidljive u vaginalnom brisu i manifestuju se povećanom eozinofilijom i prisustvom karakterističnih perinuklearnih prostora. Jedra pokazuju varijacije u veličini, u opštem porastu volumena, binukleotizmu i piknozi. Citološke alteracije su ponekad tako izražene  da se približavaju ćelijskim abnormalnostima neoplastičnog tipa. Odsustvo hiperhromatizma i jedara bizarnog oblika sugerišu infekciju Trichomonasom Bolest urogenitalnog trakta koja se u velikoj većini slučajeva prenosi polnim putem. Žene se smatraju rezervoarom infekcije (25%), a muškarac faktorom širenja u populaciji (4% manifestnih parazitonoša). Od nepolnih načina prenošenja bolesti treba izdvojiti kontaminirane sanitarne čvorove. 

Mikrobiologija Uzročnik bolesti je protozoa Trichomonas vaginalis. Trofozoit, flagelat, stanovnik vagine i prostate. U vaginalnoj sluznici hrani se leukocitima i bakterijama.

Nastanak bolesti Trichomonas vaginalis izaziva degeneraciju i deskvamaciju epitela vaginalnog epitela, što uzrokuje nakupljanje upalnih ćelija u tom području.Klinička manifestacija U vagini se javlja upalni sekret, redak, beločast ili žućkast, često penušav, sladunjavog mirisa, u kojem se mogu naći mnogobrojni trihomonasi i leukociti. Vrlo često se uz osnovnu bolest razviju i gljivična i bakterijska flora, što jako pojačava upalu. Kod žena je ovakvo stanje vrlo neugodno. Tokom dužeg vremenskog razdoblja akutna upala se smiruje i prelazi u hroničnu fazu. Kod muškaraca, trihomonijaza prolazi sa blažim simptomima, najčešće pod slikom nespecifičnog uretritisa uz serozni sekret. 

Dijagnostika Dokazivanje uzročnika pod mikroskopom u nativnom preparatu.

Terapija Metronidazol. Potrebno je istovremeno lečenje seksualnih partnera.