Ordinacija
Home
Navigacija
E-mail
RANA DIJAGNOSTIKA - USPESNA TERAPIJA
KONTRACEPCIJA
POLNE BOLESTI 
LASERSKA HIRURGIJA U GINEKOLOGIJI
LABORATORIJSKE ANALIZE
ULTRAZVUK
SAVETI LEKARA
 

:: ETERNA :: Bulevar Kralja Aleksandra 250/V/sprat II   

 

Podaci dostupni na prezentaciji ne mogu, niti teže za tim da budu zamena za lekarski pregled.  Brigu za vlastito zdravlje uvek poverite vašem lekaru.Ova internet prezentacija ce pokusati da citaoce podseti o nekim zlatnim pravilima prevencije polnog zdravlja jer i dalje vazi osnovno pravilo da je bolje spreciti nego leciti.

Pretraga:

"E T E R N A " je pocela  sa radom 03.04.1995. godine. Od pocetka je stavljen akcenat na preventivu i rano otkrivanje oboljenja od posebnog medicinskog znacaja, kao sto su maligne i hronicne nezarazne bolesti


Ginekološka ordinacija: tel (+381 11)  2424 461,  064/ 140 39 25
  


Polne bolesti


 
opsti
 

Polne bolesti (venerične bolesti), bolesti koje se prenose polnim kontaktom. U tu grupu se ubrajaju: gonoreja, sifilis, meki čankir, venerična limfopatija, a na temelju novijih saznanja i herpes simplex genitalis, resicasti kondilomi, pediculosos pubis, candidosis genitalis, trihomonijaza, i u najnovije vreme i neki slučajevi AIDS-a.Svako može oboleti od polne zarazne bolesti, bilo oralnim seksom, analnim seksom, ili  snošajem,


 
anamneza

Polne bolesti 


U većini slučajeva lečenje zaraze nije komplikovano ni bolno, ali vazi isto pravilo kao i kod većine bolesti - što se ranije dijagnostikuje, bolest se lakše leči.Polne bolesti (venerične bolesti), bolesti koje se prenose polnim kontaktom. U tu grupu se ubrajaju: gonoreja, sifilis, meki čankir, venerična limfopatija. 


Polne bolesti


 

 

Na temelju novijih saznanja i herpes simplex genitalis, resicasti kondilomi, pediculosos pubis, candidosis genitalis, trihomonijaza, i u najnovije vreme i neki slučajevi AIDS-a.

Alergijski vaginitis Bakterijski vaginitis Chlamydia trachomatis Gonoreja Hepatitis
Gardnerella vaginalis Gljivične infekcije  Granuloma venereum Lymphogranuloma ingv. Ulcus molle 
HPV Morbus Reiter Trichomoniasis Pediculosis pubis Sifilis
HIV infekcija i AIDS

Genitalni herpes

 Mycoplasma hominis Ureaplasma urealyticum  

Poslednjih 15-20 godina incidenca seksualno prenosivih bolesti (STD) je u značajnom porastu. Posebno je zapažena pojava oboljenja izazvanih nekim od tipova Humanog papiloma virusa (u daljem tekstu HPV), narocito kod adolescenata i mladjih osoba. Seksualno Prenosive Bolesti koje su se nekada zvale venericne bolesti, nalaze se medju najcescim infektivnim bolestima. Za sada je identifikovano vise od 20 vrsta SPB. Razumevanje osnovnih cinjenica o SEKSUALNO PRENOSIVE BOLESTI - nacini na koji se sire, njihovi najcesci simptomi, i kako se lece - je prvi korak ka prevenciji. Vazno je razumeti najmanje nekoliko kljucnih tacaka kada su u pitanju Seksualno prenosive bolesti. Seksualno prenosive bolesti dobijaju i muskarci i zene, razlicitog porekla i ekonomske moci. Preovladjuju medju tinejdzerima i mladim ljudima. Skoro dve trecine Seksualno prenosivih bolesti u npr. SAD-u desava se kod ljudi mladjih od 25 godina. Frekvencija SEKSUALNO PRENOSIVE BOLESTI raste, delom zato sto u poslednjih nekoliko dekada, mladi ljudi pocinjali seksualne aktivnosti ranije, a u brak ulazili kasnije, a delom zbog nedovoljne seksualne edukacije. Seksualno Prenosive Bolesti, kad je osoba inficirana, vecinu vremena, ne pokazuju nikakve probleme, narocito kod zena. Kada i ako se simptomi razviju, mogu se zameniti sa simptomima ostalih bolesti koje se ne prenose putem seksualnog kontakta. Cak i kada SEKSUALNO PRENOSIVE BOLESTI ne izazovu nikakve simptome, osoba koja je inficirana moze biti u mogucnosti da prenese bolest na seksualnog partnera. Zbog toga mnogi doktori preporucuju periodicno testiranje i proveru za one koji imaju vise od jednog seksualnog partnera. Zdravstveni problemi izazvani Seksualno prenosivim bolestima imaju tendenciju da budu monogo ozbiljniji i mnogo cesci kod zena, nego kod muskaraca.
· Neke SEKSUALNO PRENOSIVE BOLESTI mogu zahvatiti matericu i jajovode i izazvati upalu karlice, koja moze biti uzrok drugih problema izmedju ostalog neplodnosti.
· Seksualno prenosive bolesti takodje mogu biti povezane sa rakom grlica materice. Human Papiloma virus izaziva ne samo genitalne bradavice vec i rak na grlicu materice.
· Seksualno prenosiva bolest moze biti preneta sa majke na bebu pre, za vreme, i odmah po rodjenju; neke od ovih infekcija novorodjenih mogu lako biti izlecene, ali druge mogu izazvati da beba bude dozivotno ostecena ili cak da umre.




Alergijski vaginitis

Ovo stanje je veliki imitator drugih bolesti. Usled toga što ne zahvata samo vaginu, već i tkivo oko nje (vulvu), često biva pomešan sa gljivičnom infekcijom, ili čak genitalnim herpesom. Javlja se kada genitalna regija dođe u dodir sa iritantnim materijama, najčešće su to lateks, komponente spermicidnih supstanci, lubrikanata, novih deterdženata/sapuna/gela za kupanje,  ili ženskih intimnih dezodoranasa. Sve što može da izazove alergijsku reakciju kože uopšte (kakav je, na primer, osip), može izazvati sličnu reakciju na sluzokožama, uključujući i sluzokožu genitalne regije.
-Simptomi: crvenilo, bol, peckanje ili svrab u predelu vulve, pojačan vaginalni sekret. Na koži vulve se mogu naći beličaste ili sivkaste promene uz ograničeni nedostatak dlaka.




Bakterijski vaginitis (BV)

U osnovi je poremećaj normalne bakterijske flore vagine, najčešće u vezi sa gubitkom protektivnog laktobacila koji normalno živi u vagini. Nije poznato šta tačno izaziva vaginitis; neki istraživači smatraju da ženin seksualni partner/ka može preneti neki nedefinisani faktor koji ga uzrokuje. Naučnici i dalje proučavaju ovaj problem. Međutim, utvrđeno je da je ispiranje vagine faktor rizika za pojavu BV (ispiranje vagine je inače loša ideja).
-Simptomi: sivkast do žućkast homogeni vaginalni sekret, ponekad sa mirisom na ribu, ponekad izaziva vaginalnu ili vulvatnu iritaciju. Infektivna stanja vagine . Kod zdravih žena, vaginalna flora sadrži i veliki broj različitih aerobnih i anaerobnih organizama koji ne moraju biti uzročnici inflamatornih promena. Predisponirajući faktori i mehanizam-okidač koji nisu još dovoljno poznati, neophodni su da bi modifikovali saprofitni status ovih organizama u patogeni. 

Normalni ekosistem vagine čine:
1. Lactobacillus, koji su odgovorni za produkciju H2O2, a on je taj koji štiti vaginu od infekcije i od umnožavanja patogenih mikroorganizama. 
2. Koncentracija mikroorganizama po gramu tkiva vagine, iznosi manje od 107 u normalnim uslovima 
3. Odnos anaeroba i aeroba je 2 - 5:1. Grardnerela, ukoliko se nađe u vaginalnom sekretu, ne znači da se radi o patološkom stanju. Ona je u normalnim uslovima prisutna u oko 5% - 60% žena. 
4. Mobiluncus je prisutan u 0 % - 5% žena. 
5. Mycoplasma hominis je prisutan u oko 15% - 30% seksualno aktivnih žena.

Normalna vaginalna sekrecija:

je bez mirisa 
bela ili prozirna
viskozna je, pod spekulumom ne ističe
homogena, retko flokularna 
pH je manja od 4,5 
nema neutrofila (PMN).



BV

Medju ovim predisponirajućim faktorima su varijacije vaginalnog pH, pojava mukoze u toku trudnoće i porodjaja i odsustvo zaštitne skvamozne zrelosti ćelija kod devojaka pre puberteta i kod žena u postmenopauzi. Anaerobna flora može izazvati pojavu zvanu nespecifična vaginoza ili bakterijska vaginoza. To je polimikrobni vaginitis proistekao iz sadejstva anaerobnih bakterija i kokobacila. Cervikovaginalni bris pokazuje prisustvo skvamoznih ćelija prekrivenih bakterijama grupisanim ili difuzno razbacanim. 




BV

Njihova identifikacija se radi mikrobiološkom izolacijom ili to nije neophodno za kliničko lečenje ove leste bolesti. Ona je česta kod adolescentkinja i može biti hormonski uslovljena. Bakterijske vaginoze . Različite vaginalne infekcije se mogu manifestovati na sličan način, te je neophodno adekvatno ih dijagnostikovati. Vaginalne infekcije ili vaginitisi, kako su se ranije zvale, (danas se zovu bakterijske vaginoze - BV), predstavljaju, kao što je rečeno, jedan od najčešćih razloga zbog čega se žene javljaju ginekologu. Da bi se govorilo o vaginalnom infekcijama, bitno je znati da u normalnim uslovima postoji normalni ekosistem vagine. 

U normalnoj vaginalnoj flori predominira produkcija H2O2 i Laktobacili su u koncentraciji oko 107 na mililitar vaginalnog sekreta i balansirana je koncentracija fakultativnih i anaerobnih mikroorganizama. Gardnerella vaginalis može se izolovati kod 5% - 60% zdravih žena, Mycoplasma hominis je prisutna kod 15% - 30% zdravih, seksualno aktivnih žena. Bakterijske vaginoze su najzastupljenije u reproduktivnom dobu i prosečna incidenca je 32% - 64% (podaci za pacijentkinje USA koje redovno zbog ovog problema posećuju klinike za STD). Učestalost u ostalim populacijama je 12% - 25%. Potencijalni patogeni su i STD mikroorganizmi (Neisseria gonorrhoeae, Chlamidia trachomatis), kao i genitalne mikoplazme (Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum). Definicija bakterijskih infekcija se menjala. Ranije su se zvale vaginoze, nespecifični vaginitisi, Haemophilus vaginitis, Gardnerella vaginitis, Corinebacterium vaginitis itd., da bi se sada zvale bakterijska vaginoza. BV predstavlja klinički  sindrom  čija  je glavna karakteristika prisustvo tipičnog vaginalnog sekreta neprijatnog mirisa (miris pokvarene ribe),  koji  se posebno pojačava posle odnosa i za vreme menstruacije. Bakterijska vaginoza mikrobiološki predstavlja polimikrobnu infekciju koja se karakteriše izrazitim porastom broja bakterija koje se inače normalno nalaze u vagini. Ne radi se ni o kakvim drugim patogenim mikroorganizmima, nego o onim koji čine deo normalnog ekosistema vagine sa predominacijom određenih bakterija. Osnovna mikrobiološka karakteristika  BV:  normalna, lakto-bacilus dominirajuća flora je potisnuta  ili  zamenje-na  mešovitom, predominantnom  anaerobnom  florom  koja  prevazilazi broj aeroba za preko 1000 puta. Normalna bakterijska flora sa predominacijom Lactobacila je izmenjena na račun izmešanih mikroorganizama i najčešće kada se radi o bakterijskoj vaginozi se govori o anaerobnoj flori (Bacteriodes species, Peptostreptococcus species, Mobiluncus species) i fakultativnim anaerobima (Gardnerella vaginalis, Mycoplasma hominis). Koncentracija anaerobnih bakterija raste do 100 ili do 1000 kod žena sa bakterijskom vaginozom. Laktobacili su odsutni ili značajno redukovani.



Simptomi 

Simptomi koji prate bakterijske vaginoze su najraznovrsniji, mada BV može biti asimptomatska i žene se vrlo retko javljaju zbog nekih konkretnih simptoma. Preko 50% pacijentkinja sa BV može biti bez simptoma ili ih ima, ali se ne žali na njih. Ako postoje simptomi, onda su prisutni: 1. Fishy odor - je neprijatan miris vaginalne sekrecije (kod 50% - 70% pacijentkinja), koji je izazvan alkalnim raspadanjem raznih amina produktima anaerobnog metabolizma. Pogoršanje može da nastupi nakon seksualnog odnosa ili za vreme menstruacije kao rezultat porasta pH vagine. 2. Pojačana vaginalna sekrecija - koja je obilna, sivkasta ili beličasta i homogena sekrecija, koja adherira na zidove vagine 3.  Vaginalno perutanje i iritacija sluzokože vagine




Komplikacije BV
 

Najčešće su banalne, a mogu biti ginekološke i opstetričke. Ginekološke komplikacije - mogu eskalirati u slučajevima malnutricije, težih oboljenja, HIV infekcije, može se razviti PID (pelvic inflammatory disease), endometritis, cervicitis. Javljaju se postoperativne infekcije, promene u Papanikolau u smislu inflamacije ili prisustva atipičnih skvamoznih ćelija, sve do CIN - e, ukoliko je iritacija hronična. Obstetričke komplikacije - se odnose na prevremeni porođaj, na infekciju amnionske tečnosti sa prevremenim prsnućem plodovih ovojaka (PROM).




Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja nalazom nekoliko parametara. Dovoljno je tri od četiri parametra za dijagnozu. Sekrecija kod bakterijske vaginoze je homogena i beličasta i ističe iz spekuluma pri pregledu. Parametri su:   inspekcija spoljašnjih genitalija , pH vagine , KOH test ,Prisustvo clue ćelija. Znači, za dijagnozu je važno: da se uradi inspekcija spoljašnjih genitalija, da se pogleda spoljnje ušće uretre, labije, vulva u smislu postojanja ekskoriacija, eritema i/ili vezikularnih lezija , da se vidi promena boje kože ili teksture, da se uradi inspekcija vaginalne sluzokože u smislu edema i prisustva homogene vaginalne sekrecije. Ph vagine - između 3,8 - 4,2 je primarni mehanizam koji obezbeđuje kontrolu i sastav vaginalne mikroflore..




Dijagnoza

To podrazumeva da je prisutan normalan ekosistem vagine, odnosno, da je prisutna normalna vaginalna mikroflora. Određuje se tako što se mala količina vaginalnog sekreta uzme sa bočnih i prednje trećine zidova vagine i onda se dovodi u kontakt sa trakom za određivanje pH vrednosti. On je kod bakterijske vaginoze izmenjen i nešto je veći od 4,5 i nije protektivan za sluzokožu vagine. Ph veći od 4,5 se sreće i kod Trichomona vaginalis, a za razliku od njega, kod Candida albicans pH vrednost pada i manja je od 4,5. Pozitivan KOH test - (aminski test) vaginalni sekret se meša 10% - 20% rastvorom KOH i daje fishy odor i ukazuje na BV ili na Trichomonas .  

Prisustvo clue ćelija. - To su ćelije skvamoznog epitela vagine koje su po celoj površini obložene bakterijama, tako da se zidovi clue ćelija ne uočavaju pod mikroskopom. Bakterijska vaginoza je češće prisutna kod seksualno aktivnih žena, mada se sreće kod virgo, zatim lečenje partnera kod BV nije neophodno i ne utiče značajno na rekurentne infekcije. Nije nađena veza između rekurentne BV i izolovanja Gardnerella vaginalis kod seksualnog partnera. Vaginalni sekret se uzima sa bočnih i pednje trećine zida vagine. Za Chlamidiju ne uzimati pamučne štapiće, jer su oni za nju toksični, već koristiti sintetičke.

© Ginekoloska ordinacija Eterna, 2000-2012. All rights reserved.