Bezbolni su, mada nekad mogu izazivati svrab, peckanje ili diskretno krvarenje. Najčešće se javljaju prvo oko ulaza vagine, obično prvo na koži medjice kao pojedinačne bradavice, da bi se kasnije proširile na kožu i sluzokožu ostalih delova. U zapuštenom stadijumu mogu toliko da se namnože da grade široku ploču sabijenih i slivenih pojedinačnih bradavica koja može potpuno da zatvori ulaz vagine. Ravni kondilomi (condillomata plana) izgledaju kao beličaste promene u nivou epitela (sluzo)kože, javljaju se na grliću materice, sa daljom propagacijom na svodove vagine, u introitus vagine (s unutrašnje strane malih polnih usana) i šire. Danas je infekcija HPV-om najprevalentnija seksualno prenosiva bolest, i smatra se da 75% seksualno aktivnih žena dodje u kontakt sa HPV-om, a kod većine dolazi do pojave infekcije u klinički manifestnom (kondilomi) ili subkliničkom obliku (bez vidljivih promena). Do danas je izvršena identifikacija preko 130 tipova HPV, ali je njihov broj daleko veći. Ne izazivaju svi genitalne kondilome, neki izazivaju pojavu i drugih vrsta bradavica – na koži, laringsu, tabanu. Većina tipova neće dovesti do razvoja maligniteta. Sa onkogenog aspekta najopasniji su tipovi 16 i 18, a takodje i 31, 33 i 35. Oni dovode do stvaranja ravnih genitalnih bradavica koje i ne moraju da se vide golim okom, a koje kasnije maligno alterišu. Naprotiv, HPV tipovi 6 i 11 najčešće izazivaju resičaste, tj. šiljate kondilome koji se lako uočavaju, predstavljaju više estetski problem za ženu, ali ne izazivaju kancer. Papiloma virus je izuzetno otporan, može preživeti i nekoliko sati u spoljnoj sredini. Postoji i mogucnost autoinfekcije, da se rukama ili predmetima prenese virus sa neke druge lokalizacije na telu, izvan genitalnog trakta. Nažalost, dijagnostikovani su slucajevi klinički manifestnih HPV infekcija i kod devojčica, uzrasta 12-14 godina, koje nisu imale seksualne odnose

Postoje indirektni dokazi da genitalne HPV infekcije mogu postojati tokom života, a da se ta latentna infekcija reaktivira tek sa padom imunosistema.  KLINIČKE MANIFESTACIJE CONDYLOMATA  ACUMINATA Obzirom na relativno dug period inkubacije (3 nedelje do 8 meseci), praktično je nemoguće tačno utvrditi vreme infekcije. Makroskopski vidljive kondilome srećemo kod manje od 1% inficiranih žena. Condylomata acuminata se dijagnostifikuje ginekološkim, kolposkopskim pregledom (vulva, vagina, cerviks) i palpacijom (rektum, anus). Pregled spekulumom je neophodan za utvrdjivanje prisustva vaginalnih i cervikalnih kondiloma.  Za postavljanje dijagnoze u analnoj i rektalnoj regiji, potrebna je proktoskopija. Korišćenje kolposkopa sa aplikacijom 3-5% sirćetne kiseline je neophodno za tehniku inspekcije. Sifilis i HIV se mogu utvrditi serološki. Pregled seksualnog partnera je obavezan.  Condylomata lata (sifilis), VIN i promene u analnoj regiji bi trebalo otkriti pregledom, eventualno histološki.  Ovo se isto odnosi i na analne papile i rektalne polipe u slučaju takvih nalaza u analnoj regiji. Condylomata acuminata u toku trudnoće u retkim slučajevima dovodi do pojave papiloma laringsa kod novorodjenčeta. Postoji odredjeni rizik prenosenja HPV infekcije na novorodjenče kod primipara mladjih od 20 godina. Indikacije za carski rez postoje samo u slučaju ako je porodjajni kanal blokiran ekstenzivnim kondilomima. Lečenje kondiloma tokom trudnoće je najbolje raditi pomoću elektrokautera, laserske vaporizacije ili krioterapije. Za sada još nije utvrdjeno optimalno vreme; izgleda da je najbolje tretman izvesti pre pune zrelosti ploda - infekcije na površini rane mogu dovesti do daljeg razvoja infekcije sa posledičnim prevremenim kontrakcijama ili do rupture amniotske membrane.