Ordinacija
Home
Navigacija
E-mail
RANA DIJAGNOSTIKA - USPESNA TERAPIJA
KONTRACEPCIJA
POLNE BOLESTI 
LASERSKA HIRURGIJA U GINEKOLOGIJI
LABORATORIJSKE ANALIZE
ULTRAZVUK
SAVETI LEKARA
 

:: ETERNA :: Bulevar Kralja Aleksandra 250/V/sprat II 

 

Podaci dostupni na prezentaciji ne mogu, niti teže za tim da budu zamena za lekarski pregled.  Brigu za vlastito zdravlje uvek poverite vašem lekaru.Ova internet prezentacija ce pokusati da citaoce podseti o nekim zlatnim pravilima prevencije polnog zdravlja jer i dalje vazi osnovno pravilo da je bolje spreciti nego leciti.

Pretraga:

"E T E R N A " je pocela  sa radom 03.04.1995. godine. Od pocetka je stavljen akcenat na preventivu i rano otkrivanje oboljenja od posebnog medicinskog znacaja, kao sto su maligne i hronicne nezarazne bolesti


Ginekološka ordinacija: tel (+381 11)  2424 461,  064/ 140 39 25
  


Intrauterini ulošci  


 
opsti
 

Ideja o intrauterinim ulošcima je stara koliko i civilizacijsko društvo. Još je Hipokrat u svojim zapisima govorio, da su goniči kamila u pustinjama stavljali kamilama u uterus oblutke kamena, da spreče njihovu bremenitost tokom dugih pustinjskih karavana i putovanja.U XI veku i Arabljani i Turci iznose podatak o prvim idejama aplikovanja intrauterinih i intracervikalnih supstanci koje bi sprečavale nastanak neželjene trudnoće.


 
anamneza

Intrauterini ulošci


Lancet je 1868. godine je stavljao i upotrebljavao cervikalne i intrauterine pesare, ne kao kontraceptivno sredstvo, već u želji za korekciju položaja uterusa. U tom korigovanju položaja uterusa on je shvatio da tako aplikovan pesar pokazuje značajno kontraceptivno dejstvo. Rut je 1878. godine napravio vagino - materični uložak koji je aplikovao i konstatovao da apsolutni ima kontraceptivno dejstvo


IUU


 

 

Karl Holvejd je 1902. godine je napravio prvi intrauterini pesar. Rikar Rihter je 1909. inserirao u uterus neresorptivni svileni hirurški konac kao mogućnost za sprečavanje neželjene trudnoće

Oralni kontraceptivi Intrauterini ulošci Barijerne metode Prirodne metode New

Dikinson 1916. prvi put u tom inseriranom hirurškom koncu savetuje da se jedan deo svilenog hirurškog konca ostavi kroz cervikalni kanal na spoljnu površinu cerviksa, radi kontrole položaja intrauterinog sredstva. Grafemberg 1928. taj svileni konac, koji je Rihter aplikovao, počinje da obmotava metalnom žicom promera 18 milimetara i aplikuje u uterus. Japanac Ota je 1932. godine modifikovao Grafenbergov prsten i izneo svoja prva, vrlo dobra i spektakularna iskustva i rezultate sa primenom ove vrste kontracepcije. Openhajmer iz Izraela i Išijama iz Japana su 1959. godine napravili prvi polietilenski uložak koji je inicirao Prvu Internacionalnu konferenciju o intrauterinoj kontracepciji 1962. godine u Njujroku. Pronalazak polietilena je stimulisao i čuvenog Marbulisa 1962. (Marbulisova spirala je isti intrauterini uložak koji pravi Glenika - Intragal), i sa njim počinje prva generacija polietilenskih intrauterinih uložaka. Lipes, te iste godine, pravi intrauterini uložak od polietilena u obliku dvostrukog slova S, koji se i do današnjih dana zadržao kao vrlo dobar i sa malim komplikacijama intrauterini uložak. Tek 1962. godine, Lipes je prvi stavljao svoj uložak aplikatorom. Zahvaljujući polietilenu i obliku Marbulisove i Lipesove intrauterine kontracepcije, mnogim istraživačima je sinula ideja, da bi zahvaljujući veličini IUD, kontraceptivni efekat mogao da bude veći. Tako nastaje druga generacija intrauterinih uložaka vrlo velikih dimenzija, koji obuhvataju celokupnu površinu endometrijuma, koji su veoma brzo napušteni, zato što su imali značajne štetne posledice zbog svoje veličine, u smislu bolova, produženih krvarenja, deformiteta oblika uterusa.Tek 1970. godine, polietilenski nosač dobija bakarni uložak u smislu povećanja kontraceptivnog efekta i u početku pronalazači, naročito Ziper, koji je dao svoj čuveni koper uložak, koji se danas koristi, su smatrali da će kontraceptivni efekat biti značajno povećan debljinom i dužinom bakarnog navoja. Svaki intrauterini medicirani uložak koji ima na svom nosaču bakar ili srebro, na kutiji ima broj koji označava debljinu bakarnog navoja. Debljina navoja, kasnije se pokazalo, nema nikakav povećani efekat na kontracepciju.



IUU


Zbog sposobnosti fragmentacije bakra (smatra se da posle 3 godine od aplikacije, fragmentacija obavlja na negde oko 30% nosača, samim tim je oko 30% redukovan i kontraceptivni efekat), došlo se na ideju da se mesto bakra upotrebe neki drugi inertni metali, na primer, srebro, koji bi proces fragmentacije smanjio na manju meru. Osim mediciranih uložaka sa metalnim navojem, danas veoma veliki trend u Svetu pokazuju i ulošci sa dodatim hormonima. Postoje dve grupe. J

 



IUU

edan ima u svom nosaču 30 mg., progesterona i dnevno se iz tog nosača oslobađa oko 300 m g., a već promene na endometrijumu u smislu glandularne atrofije, uočavaju se nakon 7 dana od aplikacije. Druga ima 150 m g. medroksiprogesteron acetata koja slično deluje. Intrauterini ulošci imaju prednosti i mane. Imaju široku rasprostranjenost upotrebe. Način i vreme aplikacije je vrlo jednostavan. Oni pokazuju mogućnost primene u smislu postkoitalne kontracepcije. Imaju veliku dužinu upotrebe .

Neželjena dejstva su:

  • Pojava krvarenja, naročito u prvim mesecima posle aplikacije

  • Perforacija uterusa pri aplikaciji ili ekstrakciji ili spontane perforacije

  • Spontane ekspulzije

  • Neželjene trudnoće (uterine ili ektopične)

  • Poremećaju menstrualnog ciklusa

  • Rizik od pojave maligniteta genitalnog trakta

Rizik od maligniteta

Iako konac intrauterinog uloška slobodno viri na površini grlića, njegovo mehaničko kontinuirano dejstvo nije u tolikoj meri izraženo na skvamozni epitel porcije i nema povećan rizik od nastanka maligniteta grlića materice, ali sam intrauterini uložak pokazuje povećan rizik nastanka korporalnih neoplazmi. Dugotrajno prisustvo stranog tela u kavumu uterusa utiče na pojavu subakutnih i hroničnih zapaljenskih procesa. Ovi procesi sa svoje strane utiču na epitelijalne promene, koje mogu biti potpuno nepredvidivog toka. Od hiperplazije, metaplazije do endometroidnog karcinoma.  
 

© Ginekoloska ordinacija Eterna, 2000-2012. All rights reserved.