"SKICA ZA NOVU BIBLIJU"

Apstrakt - Pogledaj video - Poruči

• „Skica za Novu Bibliju“

  „Skica za Novu Bibliju“ je priča o Mojsiju Putniku, jednom kontroverznom srpskom momku koga je život sa beogradskog asfalta, odveo, čak, u Legiju stranaca. On se iz Legije vraća u Beograd, i, stavlja se na raspolaganje Službi državne bezbednosti. Dakle, Mojsije Putnik, po mnogo čemu, podseća na Milorada Ulemeka Legiju, „novog Apisa“. Mojsije Putnik biva uhapšen, a u njegovom stanu policija nalazi „Skicu za Novu Bibliju“. Rukopis je, po svemu sudeći, pisao Mojsije Putnik. Ali, to je rukopis koji se najmanje očekuje od jednog bivšeg legionara. Jer, u „Skici za Novu Bibliju“ izlaže se teorija po kojoj su „Srbija i Makedonija teritorije Starog i Novog zaveta“ te da je „Mojsije radio kod dunavskih faraona uređujući kanale za navodnjavanje“, a „Ohrid je Galilejsko jezero, a Galileja je zapadna Makedonija, Solun je, u tom slučaju, Jerusalim!“ Sve ove nalaze, Mojsiju Putniku „diktira“ u pero Karl Gustav Jung, lično!         Po „Skici za Novu Bibliju“ i trojanski rat zbio se na Dunavu! Bio je to srpski, građanski rat između siromašnog juga i bogatog severa. A Troja je bila lanac zidinama povezanih tvrđava od Petrovaradina, Slankamena, Zemuna, Beograd, preko Požarevca i Smedereva sve do tvrđave na Golupcu gde je bila carinarnica, sa pristaništem u delti Dunava. Zato je Troja bila toliko moćna i neosvojiva. I ko zna da li bi, uopšte, pala da je nisu srušili jaki – zemljotresi. Tek tada su Ahejci ušli na gotovo u razrušenu Troju...          Ukratko, „Skica za Novu Bibliju“ je, zaista, romansirana skica za jednu sasvim novu „autohtonističku“ istoriju ne samo Srbije, već, i Evrope.