Ordinacija
Home
Navigacija
E-mail
RANA DIJAGNOSTIKA - USPESNA TERAPIJA
KONTRACEPCIJA
POLNE BOLESTI 
LASERSKA HIRURGIJA U GINEKOLOGIJI
LABORATORIJSKE ANALIZE
ULTRAZVUK
SAVETI LEKARA
 

:: ETERNA :: Bulevar Kralja Aleksandra 250/V/sprat II

 

Podaci dostupni na prezentaciji ne mogu, niti teže za tim da budu zamena za lekarski pregled.  Brigu za vlastito zdravlje uvek poverite vašem lekaru.Ova internet prezentacija ce pokusati da citaoce podseti o nekim zlatnim pravilima prevencije polnog zdravlja jer i dalje vazi osnovno pravilo da je bolje spreciti nego leciti.

Pretraga:

"E T E R N A " je pocela  sa radom 03.04.1995. godine. Od pocetka je stavljen akcenat na preventivu i rano otkrivanje oboljenja od posebnog medicinskog znacaja, kao sto su maligne i hronicne nezarazne bolesti


Ginekološka ordinacija: tel (+381 11)  2424 461,  064/ 140 39 25
  


Male intervencije u ginekologiji


 
opsti
 

Male intervencije u ginekologiji  čine one intervencije koje se po pravilu izvode u ambulantnim uslovima. U principu mogu se podeliti na intervencije koje se vrše u cilju dopune dijagnostickih postupaka i na one koje se primenjuju u cilju lečenja. Često se mogu koristiti u obe svrhe.

 
 
anamneza

Priprema pacijenta


Klizma - pošto spontana defekacija nije uvek pouzdana, nameće se potreba da se pacijentu pre intervencije daje klizma, najčešće u obliku laksativa (Dulcolax).


Priprema pacijenta


 

 

Brijanje predela vulve - pred malu ginekološku intervenciju neophodno je da se izvrši brijanje vulve. Operativno polje mora da se oslobodi od stidnih dlaka pri čemu se posebna pažnja mora obratiti na moguće povrede i ozlede kože.

Kiretaža Biopsija Polipektomija Konizacija Incizija apscesa B. žlezde
Punkcija D. prostora Kolpotomija Krioterapija Elektrokoagulacija Laserska vaporizacija

  • Kateterizacija mokraćne bešike - polni organi se prethodno dezinfikovani blagim dezinfekcionim rastvorom. Kateterizacija se radi kateterom od metala, gume ili plastike gde se kateter uvodi u uretru a potom i u mokraćnu bešiku.

  • Dezinfekcija operativnog polja - dezinfekcija operativnog polja vrši se blagim rastvorom joda neposredno pred početak ginekološke operacije. Dezinfekcija se sastoji u temeljnom premazivanju operativnog polja sterilnim tupferom odozgo prema anusu

  • Izolacija operativnog polja - izolacija operativnog polja vrši se sa 1 – 4 komprese. Najpre se stavlja jedna kompresa pod bolesnicu, druga na njen stomak odmah iznad simfize, a treća i četvrta se postave na jednu i drugu butinu ingivinalnih predela sa leve i desne strane. U ovom delu pripreme operativnog polja posebna pažnja se mora obratiti na pravila asepse i antisepse.

  • Anestezija  može biti opšta (daje je anesteziolog) i lokalna.

  • Priprema instrumenata - posle završene sterilizacije instrumenti se čuvaju prekriveni sterilnim kompresama.

  • Priprema lekara - sastoji se u pranju ruku i oblačenju, korišćenju sterilnih rukavica, sterilnih maski i mantila



Kiretaža


Kiretaža može biti eksplorativna i dijagnostička.

Eksplorativnom kiretažom  uklanja se izmenjena sluzokoža materice, čime se postiže prestanak neurednog krvarenja, a slanjem dobijenog tkiva na odgovarajuce preglede može se utvrditi uzrok krvarenja, a onda preduzeti lečenje u cilju otklanjanja toga uzroka.

Dilatacija i kiretaža, podrazumevaju dilataciju (širenje) cerviksa i kiretažu (abraziju pomoću kirete) unutrašnjosti uterusa. Ovaj hirurški postupak izvodi se pod totalnom ili lokalnom anestezijom . 


Kiretaža

Obzirom da se tkivo odstranjeno pomoću kiretaže moze mikroskopski ispitati u laboratoriji, ovaj postupak je značajan za dijagnostifikovanje ginekoloških nepravilnosti.

Kiretaža služi i za uklanjanje polipa, uklanjanje dela placentarnog tkiva preostalog posle spontanog pobačaja, posle porođaja ili kao arteficijelni prekid trudnoće. 

Kiretaža može biti i frakcionirana, a podrazumeva abraziju endocerviksa, a zatim kavuma uterusa. Radi se najčešće za vreme polipektomije, da bi se odstranila baza polipa, a obavezno kod žena sa suspektnim endocervikalnim lezijama.

Biopsija je postupak kojim se uzimaju delovi tkiva da bi se poslali na odgovarajuća ispitivanja. Najčešće se vrši posebnim instrumentima u vidu klješta, ali se mogu primenjivati i drugi načini biopsije, na primer aspiracijom pomoću naročitih širokih igala. Biopsija se u ginekologiji često koristi da bi se dobili uzorci tkiva sa grlića materice, a kod trudnica se uzimanjem uzoraka horionskih čupica u ranoj trudnoći radi citogenetska dijagnostika.Biopsija grlića materice radi se kod suspektnih kolposkopskih i citoloških nalaza. Za dobru dijagnostiku važno je da se uvek radi ciljana biopsija pod kontrolom kolposkopa. Po završenom kolposkopskom pregledu uz upotrebu 3% sirćetne kiseline i Lugolovog rastvora, sa najsumnjivijih mesta na vaginalnoj porciji uzimaju se isečci za histopatološki pregled. Biopsija se mora raditi u tzv. prelaznoj zoni, što znači da uzeti isečak mora sadržati  atipično izmenjeno tkivo, zonu metaplazije, normalan skvamozan i cilindričan epitel, kao i stromu grlića materice. Ukoliko se za histopatološki pregled uzmu oskudni fragmenti grlića materice, bez strome, nemoguće je odrediti da li se radi o intraepitelijalnoj leziji ili invazivnoj malignoj bolesti. Takođe, kod prostranih abnormalnih kolposkopskih nalaza, mora se raditi multifokalna biopsija, obzirom da na svim mestima nije isti histološki stepen atipije. Kod žena u perimenopauzi skvamocilindrična prelazna zona (Matriks područje po Hinselmannu), povlači se endocervikalno i kolposkopski nalaz ne pokazuje uvek abnormalne promene. U tim slučajevima odlučujuća je citodijagnostika (Papanicolaou), na osnovu koje se odlučujemo za endocervikalnu biopsiju i kiretažu. Posebnu pažnju pri odlučivanju za biopsiju grlića materice moramo obratiti kod trudnica.



Biopsija grlića materice


Ukoliko kolposkopski ili citološki nalaz ukazuju da treba uraditi biopsiju grlića materice, ona se može uraditi u bilo kom periodu trudnoće. Spoljno materično ušće u trudnoći je manje ili više otvoreno, tako da je olakšan kolposkopski pregled i endocervikalno. Zbog toga biopsiju treba raditi u samoj prelaznoj zoni, po mogućstvu bez korišćenja zupčastih hvataljki i lediranja endocerviksa. Pošto je grlić materice u trudnoći veoma dobro prokrvljen, posle biopsije nastaje slabije ili  jače krvarenje i mora se vršiti hemostaza. Hemostaza posle biopsije grlića materice zavisi od više faktora. Ukoliko se ne radi o klinički manifestnom karcinomu najbolja je hemostaza termokauterom. 


Termokauter  

Termokauter  mora biti pripremljen tokom biopsije i svako ''pulsirajuće'' krvarenje trenutno se zaustavlja, ako je vrh termokautera u tzv. belom usijanju. Kod nedovoljno zagrejanog termokautera nastavak se zalepi za tkivo i pri nasilnom odvajanju, može se izazvati obilnije krvarenje. U trudnoći se posle biopsije takođe radi hemostaza termokauterom, samo što se nastavak aparata nikako ne uvodi u cervikalni kanal, zbog opasnosti od lezije plodovih ovojaka. Pored hemostaze termokauterom u trudnoći se može uraditi i tamponada vagine. Ukoliko se radi o uznapredovaloj formi invazivnog karcinoma, posle biopsije se radi  samo tamponada vagine. Maligno izmenjeno tkivo koje je obično trošno i sa širokom mrežom atipične vaskularizacije, najčešće nije pogodno za termičku hemostazu, posle koje može da nastupi još obilnije krvarenje.

I pored značajnih efekata termokauterizacije, važno je napomenuti da ona mora biti strogo hemostatska, kako prekomerna termička obrada tkiva nebi dovela do kasnijihdijagnostičkih i terapijskih zabluda, koje bi mogle imati nepovoljne posledice po pacijenta.
© Ginekoloska ordinacija Eterna, 2000-2012. All rights reserved.