U citološkom razmazu u generativnom periodu đivota žene je normalna pojava superficijalnih i intermedijalnih ćelija. Ukoliko se na epitelu vagine dešavaju neki patološki procesi, izmenjena je i citološka slika. U citološkim razmazima brisa vagine kod premalignih i malignih procesa nalazimo odredjene atipične promene, uglavnom na jedrima ćelija, dok kod infekcija češće nalazimo promene u citoplazmi. Najkarakterističnija promena u citološkom razmazu brisa vagine kod HPV infekcija je pojava koilocitne atipije (koilocitoze) u citoplazmi ćelija.

Atrofija vagine U postmenopauzi vaginalni epitel je atrofičan, istanjen i bled sa lako uočljivim krvnim sudovima strome. Prilikom pregleda može doći do oštećenja i gubitka površinskog epitela, subepitelijalnog krvarenja kao i do rascepa sluzokožeCitološki pregled atrofičnog epitela pokazuje tanji skvamozni epitel sa predominantnim bazalnim i parabazalnim ćelijama na kojima se mogu videti degenerativne promene koje čak mogu podsećati na teže oblike VAIN-a ili karcinoma. Zbog mogućih poteškoća u dijagnostifikovanju promena, pacijentkinja bi pre uzimanja brisa trebala da koristi estrogeni tretman kako bi došlo do sazrevanja parabazalnih ćelija u superficijalne i intermedijalne, dok bi maligne ćelije i dalje ostale atipične. Na taj način se izbegavaju moguće greške u citološkoj dijagnostici.

Postporodjajni atrofični vaginitis Ponekad se u toku puerperijuma i u toku dojenja pojave nalazi koji predstavljaju oblik atrofičnog vaginitisa: svetlocrvena kongestivna mukoza prekrivena ulcerima i praćena purulentnim promenama. Mikroskopski, u pitanju je istanjeni vaginalni epitel, sveden na slojeve bazalnih ćelija i nekoliko redova superficijalnih ćelija u koje su infiltrirani neutrofili. Ova pojava se može uporediti sa atrofičnim epitelom i smatra se atrofijom hormonskog porekla. Citološki, sličan je već opisanom atrofičnom vaginitisu. Primena estrogena je efikasna da bi izazvala proliferaciju superficijalnih keratizovanih slojeva što bi zaštitilo epitel od vaginalne flore.

Ostale nemaligne promene vagine

U benigne promene koje se pojavljuju u vagini ubrajamo:

• Gartnerova cista ductusa je retka pojava. Može se pojaviti na lateralnim zidovima vagine, veličine do 2 cm u prečniku i može izazvati dispaureniju. Zid ciste je oivičen necilijativnim kolumnarnim ili kuboidnim epitelo sa uvećanim bledim jedrima. Pritisak izazvan tečnim sadržajem ciste može uzrokovati nestanak epitela, što otežava dijagnostikovanje.

• Cista Milerovih kanala je u velikoj meri slična Gartnerovoj cisti. Ciste unutrašnje trećine vagine su veoma česte i mogu se proširiti prema regiji vulve. Histološki, oivičene su epitelom endocervikalnog tipa, ali su endometrijalne karakteristike retko prisutne. Ova lezija semora razlikovati od endometrioze gde je endometrijalna stroma prisutna kao i epitel.

• Inkluzione ciste epitela su najčešće vaginalne ciste. Nastaju inkluzijom fragmenata skvamoznog epitela u mukozu, često kao posledica porodjaja ili hirurške intervencije. Varijabilne su veličine, ali nikad veće od nekoliko centimetara, ograničene su skvamoznim epitelom i sadrže grudvičastu žućkastu supstancu koja je proizvod deskvamacije.

• Solidni tumori Lejomiom i fibrom su retki tumori koji se klinički manifestuju kod zrelih žena pojavom mase koja proizvodi pritisak, dispareuniju i urinarne poteškoće. Makroskopska pojava Ovi tumori su submukozalna masa prečnika 1 do 5 cm koja je učaurena i elastične konzistencije, uglavnom su pojedinačni a redje višestruki. Ponekad mogu izazvati i herniju na introitusu. Retko mogu biti enormno veliki, a tada površinska vaginalna mukoza ima tendenciju ulceracije. Mikroskopska pojava Ovi tumori su sačinjeni od vezivnog tkiva, glatkih mišićnih vlakana ili od oba i jedan od ovih elemenata može dominirati. Degeneracija hijelinskog omotača je redja nego kod mioma uterusa.

• Fibroepitelni polipi Ovi vaginalni polipi se retko javljaju u kasnijem reproduktivnom dobu ili u toku trudnoće. Klinički, otkrivaju se kao vaginalne izrasline, često praćene postkoitalnim krvarenjem ili mogu biti asimptomatske. Prethodna hirurška intervencija postoji u većem broju slučajeva. Makroskopski, ovaj tumor je polipoidna izraslina prečnika do 3 cm. Mikroskopski, pokriven je skvamoznim epitelom sa hiperkeratozom i parakeratozom. Ispod se nalazi fibrilarna stroma puna ćelija zvezdastog oblika i benignih multijedarnih gigantskih ćelija. Ovi polipi predstavljaju lokalizovanu hiperplaziju subepitelne zone strome kao posledica  granulacije tkiva posle lokalne povrede mukoze. Fizička iritacija ili poremećaj hormonskog balansa mogu biti etiološki faktori. Vaginalni polipi se dijagnostički moraju diferencirati od agresivnog angiomixoma, neurofibroma i botroidnog sarkoma. Lečenje se vrši lokalnom resekcijom.

• Endometrioza Endometrioza je posledica implantacije endometrijalne mukoze u toku menstruacije ili za vreme hirurške intervencije na vaginalnom zidu. Ova retka lokalizacija se pojavljuje kao submukozna solidna ili cistična izraslina crvene ili plavičaste boje. Može biti lokalizovana i u rektovaginalnom septumu što posledično može dovesti do maligne transformacije. Histološki pregled otkriva karakteristične endometrijalne žlezde i stromu sa sekundarnom hemoragijom i fibrozom.

• Adenoza   je pojava koja se karakteriše prisustvom glandularnih struktura u vaginalnoj mukozi. U većini slučajeva, istovremeno zahvata i epitel i stromu ispod njega. Izazvana je nemogućnošću skvamoznog epitela da zameni originalni Milerov epitel koji pokriva vaginalni zid i ektocerviks u toku fetalnog života. Adenoza se pojavljuje i u poznijem fetalnom životu, kod novorodjenčadi, dece ali i kod odraslih osoba. Promene epitela vagine sastoje se od ravnih ili papilarnih, jod-negativnih, crvenih granularnih tačkica koje se klinički otkrivaju premazivanjem Lugolovim rastvorom ili kolposkopijom. Kako skvamozni epitel zamenjuje glandularne strukture, prozirna promena postaje bela i gusta. Redje se ova lezija karakteriše submukoznim čvorićima.

• Mikroglandularna hiperplazija se češće pojavljuje na cerviksu ali se može naći i u vagini u adenoznim lezijama. To je česta pojava posle dugotrajne upotrebe oralnih kontraceptiva ili u toku trudnoće. Makroskopski, to je uzdignuta, ponekad polipoidna, meka, žućkasta izraslina koja se izdiže iznad mukoze. Ovcu leziju ne treba mešati  sa adenokarcinomom.

Drugi tumori mekog tkiva kao što su hemangioma, neurofibroma ili paragangliona se retko pojavljuju i u vagini. Mnogo je češća pojava skvamoznih papiloma ili condylomata acuminata. Retko se pojavljuju i teratomi, nevus i kombinovani tumor Milerovih kanala.

Premaligne i maligne bolesti vagine Maligni tumori vagine su veoma retki i predstavljaju svega 1 do 2% od svih ginekoloških tumora. To su uglavnom skvamozni karcinomi, a redje adenokarcinomi i sarkomi. Veoma je važno eliminisati mogućnost postojanja cervikalnog skvamoznog karcinoma koji se proširuje na vaginu pre postavljanja dijagnoze primarnog vaginalnog tumora; to se isto odnosi i na intraepitelne karcinome. Istovremeno, vaginalni adenokarcinom ima češće metastatski potencijal nego primarni.

• Invazivni karcinom skvamoznih ćelija (epidermoidni) Primarni invazivni karcinom skvamoznih ćelija vagine se javlja u svega 2% od svih ginekoloških karcinoma. Redji je od karcinoma skvamoznih ćelija cerviksa i vulve. Pre postavljanja definitivne dijagnoze, treba isključiti mogućnost proširenja prema vulvarnoj ili cervikalnoj regiji. Najčešće se pojavljuje u starosnoj grupi preko 45 godina života. Najčešće se pojavljuje u gornjoj trećini vagine, i to češće posteriori nego anteriori ili lateralno. Kada je istovremeno prisutan i cervikalni karcinom, smatra se da je pojava na vagini sekundarna ekstenzija. U slučajevima kada je moguće uraditi samo malu biopsiju, skoro je nemoguće definisati da li je u pitanju primarni ili sekundarni karcinom, naročito kada se vaginalne lezije otkriju godinama posle lečenja cewrvikalnog karcinoma. HPV, najčešće tip 16, se otkriva u velikom broju slučajeva, sugerišući, kao i kod cerviksa, ulogu HPV-a u onkogenezi. Klinički, lezija je asimptomatska ili se može manifestovati vaginalnim krvarenjem ili nekim drugim promenama. Palpiranje masivne promene može biti prva manifestacija prisustva tumora.

• Verukozni karcinom je entitet koji se izuzetno retko javlja u vaginalnoj mukozi (u manje od 1% vaginalnih karcinoma). To je spororastuća fungativna masa sa benignim histološkim osobinama. Često je to sekundarna ulceracija. Mikroskopski, ova lezija se karakteriše proliferacijom velikih hiperkeratotičnih ćelijskih grupa u stromi. Ćelijska atipija je veoma diskretna i ćelijski polaritet je očuvan. Prilikom biopsije je veoma značajno da i baza lezije bude obuhvaćena kako bi se procenilo da li postoji proširenje i u površinsku stromu. Verukozni karcinom treba pravilno dijagnostikovati zato što je on lokalno agresivan ali retko metastazira. Odgovarajuća lokalna ekscizija je metod izbora u lečenju.

• Adenokarcinom Primarni vaginalni adenokarcinom je otkriven početkom prošlog veka, najčešće kod žena u postmenopauzi, nevezan sa hormonskim uticajem. To je retka vrsta tumora obično udružena sa adenozom ili nastaje iz mezonefričnog (Gartnerovog) ductusa.Adenokarcinom je površinski tumor, često polipoidni i u većini slučajeva se pojavljuje na prednjem zidu gornjeg dela vagine, mada se ponekad čvorići mogu locirati dublje u vaginalnom zidu. Mogu se pojaviti i ulceracije, kao i metastaze na limfnim čvorovima čak i kada je primarni tumor ograničeno proširen.

• Sarkom vagine je izuzetno redak. Najčešći je lejomiosarkom, a postoje u svetu prijavljeni slučajevi fibrosarkoma, angiosarkoma i različitih endometroidnih sarkoma. Oni su, uglavnom, submukoznog porekla i ulceriraju samo u podmakloj fazi.

• Metastatski tumori vagine Vaginalne metastaze su češće nego primarni tumori u ovoj regiji. To su prve kliničke manifestacije neoplazmatičnih promena koje se javljaju najčešće posteriori na vaginalnom zidu.