Postkoitalnu kontracepciju, uglavnom, upotrebljavaju dve grupe žena. U prvu grupu spadaju žene koje ovaj metod kontracepcije koriste samo kao hitan postupak u izuzetnim situacijama kada se nezaštičen polni odnos desio kao incident. Druga grupa žena su one koje imaju vrlo retke polne odnose i koje intercepciju koriste umesto standardnih metoda kontracepcije. Ako žena ima redovne polne odnose ona bi trebalo da koristi klasičnu savremenu kontracepciju a postkoitalna samo u izuzetnim prilikama kao što je u slučaju pucanja kondoma ili pomeranja dijafragme. Pri upotrebi niskodozačne oralne hormonske kontracepcije tokom jednog ciklusa ukupna doza unetih hormona je manja nego ako se postkoitalna hormonska kontracepcija pnmem nekoliko puta u toku jednog menstrualnog ciklusa (Haspels 1998).

Adolescentkinjaa je neiskusna seksualno radoznala, ima osecaj da joj se ništa loše ne može desiti. Snošaju prilazi ne povezujuči ga sa mogučnošću nastanka neželjene trudnoče ponešena uzbuđenjem koje seksualni kontakt pruža. Neke smatraju da su mlade pa ne mogu da zatrudne ili da to ne može da se desi zato što imaju neredovne menstruacije. Na pocetku seksualnog života u doba adolescencije retko se koristi sigurna kontracepcija. Opasnost da će se prvi seksualni kontakt desiti u vreme plodnih dana je realna. Nastupanje neželjene trudnoće je vezano za velike psihičke traume i rizike po zdravlje koje sa sobom nosi prekidanje prve trudnće. U Holandiji oko 60% prve seksualne ekspozicije mladih je bez zaštite. Tu je dobra obavestenost mladih o štetnosti namernog pobačaja i o svim prednos ima koje savremena kontracepcija pruža kao i o mogućnostima primene postkoitalne kontracepcije. Postkoitalna kontracepcijaje lako dostupna i primenjuje se kao hitan postupak. To je jedan od razloga zašto na tom područm postoji mska stopa namemih pobačaja. Sa druge strane, u USA postoji visoka stopa adolescentnih trudnoća  a niska učestalost primene postkoitalne kontracepcije  ( Haspels, 1988).