Funkcionalne promene u jajniku, odnosno tok njegove funkcije prati sluzokoža materice odgovarajućim cikličnim promenama. Bitnost menstrualnog krvarenja nije u anatomskim promenama sluzokože materice, već u promenama koje se u jajniku pod dejstvom hipofiznih gonadotropnih hormona dogadjaju i koje se na sluzokoži materice odražavaju. Regulacija ovih odnosa vrši se krvnim putem od strane polnih hormona. Stvaranje steroidnih hormona estrogena i progesterona u toku cikličnih promena u jajniku i njegovo vremensko i količinsko podešavanje svakodnevnim potrebama, može se samo tada razumeti ako se jajnik posmatra kao član njegovog funkcionalnog kruga. 

Ovaj krug podrazumeva autonomni system koji se sastoji iz ovarijuma, hipotalamusa i prednjeg režnja hipofize. Suština funkcionalnog kruga se sastoji u tome što se njegovi članovi u svojoj proizvodnji hormona odražavaju u medjusobnoj ravnoteži, ili, što je isto, oni upravljaju sami sobom. Steroidni hormoni koji su nastali u jajnicima deluju preko hipotalamusa na prednji režanj hipofize i tamo regulišu lučenje gonadotropnih hormona (gonadotropina). Ukoliko se količina steroidnih hormona stvorenih u jajnicima povećava dolazi do pada količine gonadotropnih hormona u prednjem režnju hipofize. Analogno tome, dolazi do smanjenja proizvodnje steroidih hormona u ovarijumu. I obrnuto: ima li ocarijalnih hormona iz bilo kojih razloga manje, to izaziva preko hipotalamusa i prednjeg režnja hipofize povećano lučenje i izlučivanje gonadotropnih hormona, kojima jajnik biva podstaknut na pojačano stvaranje svojih steroidnih hormona.  

MENSTRUALNA FAZA – u ovoj fazi u razmazu se nalaze brojni eritrociti, koji su naročito prisutni drugog i trećeg dana ciklusa, endometrijalne ćelije i polimorfonuklearni leukociti. Prema broju leukocita, epitelijalnih ćelija je malo. One obično pripadaju superficijalnom sloju i najčešće su bazofilno obojene. U ovoj fazi ciklusa, pored superficijalnih ima dosta i intermedijalnih ćelija, dok je broj parabazalnih ćelija znatno manji. Epitelijalne ćelije se obično nalaze u gustim grupama pokrivene eritrocitima, leukocitima i uvek je prisutno dosta sluzi. Pri kraju menstruacije, pored razorenih eritrocita, leukocita, histiocita i sluzi preovladjuju bazofilno obojene superficijalne ćelije dok se intermedijalne nalaze u malom broju.

RANA FOLIKULINSKA FAZA  - neposredno posle prestanka menstruaicje još uvek ima nešti eritrocita, ali se oni na razmazu teško raspoznaju usled gubitka hemoglobina. Manje je i leukocita, histiocita, endometrijalnih ćelija i sluzi. Medjutim, bazofilne superficijalne ćelije se nalaze u velikom broju. Eozinofilija se kreće od 10 do 30%, a piknoza od 30 do 70%. Intermedijalnih ćelija je malo i one se nalaze u malim grupama. Napretkom folikulinske faze preovladjuju eozinofilne ćelije sa piknotičnim jedrom, oštrih, jasnih i pravilnih ivica bez bora i uvrtanja.  

POZNA FOLIKULINSKA FAZA – slika vaginalnog razmaza pozne folikulinske faze se sastoji uglavnom od superficijalnih eozinofilno obojenih ćelija. Eozinofija se kreće do 50%, a piknoza od 50 do 80%. Ćelije leže pojedinačno, intenzivno su obojene i imaju oštre i jasne ivice. Ponekad se na razmazima mogu naći intermedijalne ćelije. Broj leukocita i količina sluzi su mali.  

OVULACIONA FAZA – u ovoj fazi ciklusa dominiraju izolovane pljosnate superficijalne ćelije sa piknotičnim jedrom. Eozinofilija se kreće od 50 do 70%, a piknoza od 70 do 90%. Leukociti su izuzetno retki pa je razmaz za vreme ovulacije upadljivo čist. Ponekad se na razmazu mogu naći eritrociti (intermenstrualno krvarenje) i ono potiču od endometrijuma.  

RANA LUTEINSKA FAZA – u ovoj fazi ciklusa smanjuje se broj eozinofilnih ćelija sa piknotičnim jedrom, do se broj bazofilnih ćelija povećava. Eozinofilija se kreće od 20 do 40%, a piknoza od 30 do 60%. Deskvaminirane ćelije imaju nejasne, naborane i urolane ivice i počinju da se skupljaju u grupice. Jedra su relativno velika i rastresita. Intermedijalne ćelije se pojavljuju sve više i više i često imaju oblik navikularnog tipa. Leukocita i sluzi je mnogo.  

POZNA LUTEINSKA FAZA – u ovoj fazi ciklusa opada broj superficijalnih ćelija. One su uglavnom bazofilne sa urolanim i naboranim ivicama i često leže u gustim grupama i gomilama tako da se pojedinosti ćelija jedva mogu razlikovati. Jedra ćelija su velika i rastresita. Eozinofilija se kreće do 20%, a piknoza od 20 do 40%. Ima dosta intermedijalnih ćelija, ponegde navikularnog tipa, koje se nalaze u gustim gomilama. Pri kraju luteinske faze postoji veliki broj leukocita i mnogo sluzi. Nekoliko dana pre početka menstruacije, mogu se videti i eritrociti i eozinofilne ćelije sa piknotičnim jedrom. Nekada slika u postmenstrualnoj fazi može ličiti na onu u leteinskoj fazi. Ipak, razlika postoji, jer eritrocita u luteinskoj fazi nema, a nekoliko dana posle menstruacijese nalaze u razmazu.  

• olygomenorrhoea – retko menstrualno krvarenje, produžen ciklus, traje više od 31 dan

• polymenorrhoea – često menstrualno krvarenje, skraćen ciklus, traje kraće od 24 dana

• skraćena folikularna faza

• skraćena luteinska faza

• anovulatorni ciklus  

• hipomenorrhoea – slabo menstruano krvarenje

• hipermenorrhoea – jako menstrualno krvarenje  

• olygomenorrhoea – retko menstrualno krvarenje, produžen ciklus, traje više od 31 dan

• polymenorrhoea – često menstrualno krvarenje, skraćen ciklus, traje kraće od 24 dana

• skraćena folikularna faza

• skraćena luteinska faza

• anovulatorni ciklus  

(pre menstruacije, posle menstruacije, izmedjudve uzastopne menstruacije i ovulaciono krvarenje) 

KRVARENJE ZBOG PERZISTENTNOG FOLIKULA

(najteži oblik disfunkcionalnog krvarenja kad izostane prskanje folikula, tj. kad folikul perzistira. Posledica je produženo stvaranje estrogena i analogno tome hiperplazija endometrijuma.)  

Citološku sliku vaginalnog brisa kod povećane produkcije estrogena karakterišu superficijalne eozinofilne ćelije sa piknotičnim jedrom. Ali, razmazi nisu uvek isti i oni zavise od kliničke faze hiperestrogenemije. Shodno tome, kod krvarenja, pored superficijalnih eozinofilnih ćelija sa piknotičnim jedrom, na razmazu će biti i dosta eritrocita i endometrijalnih ćelija. Ako je povećano lučenje estrogena praćeno amenorejom, na preparatu dominiraju superficijalne ćelije sa piknotičnim jedrom. Kariopiknotični indeks je dosta veliki i on zavisi od dužine trajanje hiperestrogenemije.

Kod smanjene produkcije estrogena citološki razmaz podseća na sliku u početnoj fazi menopauze. Naime, superficijalnih ćelija je malo, a uglavnom su prisutne intermedijalne i parabazalne ćelije. Nedostatak estrogena se najčešće manifestuje kao amenoreja. Citološku sliku pri izraženom dejstvu progesterona karakterišu intermedijalne ćelije koje se obično nalaze u grupama (plakarima). Na razmazu se mogu naći i superficijalne ćelije koje su često plikaturisane. Ima dosta leukocita, a indeks eozinofilije i piknoze je mali. Kod žena u generativnom dobu, velike doze androgenog hormona dovode do atrofije epitela vagine koji se citološki manifestuje slikom atrofičnog tipa. Hitološke karakteristike preparata androgenog tipa karakterišu ćelije intermedijalnog tipa kao i ćelije iz parabazalnih slojeva. Na ovim razmazima nema superficijalnih ćelija sa piknotičnim jedrom.